Pretprošle godine smo bili na Zlatiboru, prošle na Goču. Ove godine smo odlučili da promenimo lokaciju letnjeg kampa na planini – ova naša Srbijica ima prelepu prirodu, pa bi bilo šteta malo ne procunjati stazama i bogazama drugih planinskih krajeva. Zato, ove godine idemo na obronke Golije, preciznije – u Ivanjicu, i to u periodu 15. – 22. juna. Krov nad glavom će nam pružiti Zavod „Ivanjica“.

A tamo – pravi raj na zemlji. Uostalom, nije tek tako ovaj kraj nazvan kolevkom seoskog turizma kod nas. Vazdušna banja, ruža vetrova, guste listopadne i zimzelene šume, reke i jezerca. Jeste istraženo područje, ali ga MI nismo istražili. I zato se upuštamo u tu avanturu. Idemo da prođemo Golijom, Javorom, Mučnjem, da osmotrimo Moravicu, da istražimo lokalne vodopade i rečice na koje nabasamo. A u međuvremenu ćemo da vežbamo, da svakodnevno plivamo i brčkamo se u hotelskom bazenu.

Nakon Golije idemo u Grčku. Tamo smo od 30. juna do 10. jula. U kampu „Aleksandra“ nam je opušteno – tamo ćemo boraviti četvrti put, pa smo smo nešto kao standardni inventar kampa u tom periodu, sve već znamo. I večito smo prvi koji ujutru ustaju, trudimo se da u tišini obavimo jutarnji trening, da ne budimo „lenjivce“ koji su ludijali prethodne noći, večito prvi završavamo obroke (ooooo, glad nakon napornog treninga je neverovatna stvar 🙂 ) i ostavljamo čiste stolove za sobom. I ostavljamo još bolji utisak disciplinovanih i vaspitanih na „jatreja“ i ostalo osoblje kampa.

Idemo na morsko plivanje, sportske aktivnosti na izvrsnoj peščanoj plaži, da se do besvesti penjemo na veštačku stenu i šetamo „tibetanskim mostom“, igramo vaterpolo na bazenu… Više ni ne znamo šta sve radimo, pogledajte naše galerije slika. U svakom slučaju, svaki kamp u Grčkoj bude nezaboravno iskustvo, nikako da dosadi ista lokacija i poznato okruženje. „Stara“ deca već znaju šta ih očekuje, već kuju planove ko će sa kim biti u sobi i apeluju na trenere da budu u sobi sa tom i tom osobom. A novi – pa neka se oprobaju i raspitaju kod „matorih“. 🙂

Da li je relevantna informacija da ima nas velikih Sporticusovaca koji već godinama na odmoru uživamo pod šatorima? I da nas, ni pod pretnjom smrću, ne bi mogli naterati da „odmaramo“ u četiri zida? Jednostavno, logorovanje je stil života – život u prirodi i sa prirodom. I doživljaj je neprocenjiv!

Suživot sa insektima, retko viđenim gmizavcima, manjim i većim pticama i sisarima. Spavanje u vrećama, jer nema letnje večernje vreline. Istraživanje lokalnih predela i trošenje obuće silnim pešačenjem, jedenje upravo ubranih voćki, punjenje flašica na lokalnim izvorima. Osvajanje vrhova, tiho uživanje i posmatranje okoline sa vidikovaca. Začuđeno gledanje u magloviti Mlečni put – onakav koji se može videti samo tamo gde je malo veštačkog osvetljenja – i pokušaji identifikovanja sazvežđa.

A još imamo i svoju organsku baštu. I mnogo smo važni zato što svakog dana mora da se ide u branje paprike, paradajza…, da snabdemo namirnicama celu grupu. Onako, skoro kao pećinski ljudi. 🙂

I igranje, igranje i igranje. I učenje o „tajnama“ i tajnama boravka i snalaženja u prirodi. I cika i vriska koju prave samo bučni mladunci homo sapiens sapiensa.

Ko od vas može da kaže da je iskusio tako nešto? Može gomila nas velikih i malih Sporticusivaca, a ostale pozivamo da skupe hrabrost i da nam se pridruže. 🙂 Logorujemo u periodu 22. – 24. jul (deca do 5 godina) i 24. – 28. jul (predškolsko i školarci).

A kad se vratimo u Beograd, malo ćemo se švrćkati Adom, trenirati i učiti engleski. Sportsko – jezički kamp, osmišljen i realizovan u saradnji SK Sporticus i škole jezika Robertson, pokazao se kao pun pogodak za kvalitetno provođenje avgustovskih dana u Beogradu. Red sporta, red učenja jezika – aktiviramo motoričke i jezičke sinapse! 🙂 Sportsko-jezički kamp će trajati dve sedmice, u periodu 7. – 18.8.2017. godine.

Samo pisanje o budućim avanturama nam evocira sreću, sreću, radost i uzbuđenje. Mi jedva čekamo da krenemo u akciju, a vi?