Prvo jutro na kampu je, uobičajeno, prilično haotično – malo ko zna gde se denula odeća koja je sinoć spremljena, neki su u nedoumici treba li se umiti i oprati zubiće, a mnogi iznenađeni što treba krevet namestiti. I dok smo sve završili, ostalo nam je malo vremena za kratku, žustru šetnju – taman toliko da krv prostruji i da se lepo doručkuje.

Tokom jutarnjeg bloka, na terenima se bavimo atletskim vežbama i elementima košarke i fudbala. Podeljeni smo u tri grupe, svaka radi na datoj stanici, pa nakon završetka planiranih aktivnosti, prelazi na sledeću.

I drugari triatlonci su nam u međuvremenu bili u poseti, malo smo pročavrljali, oni predahnuli, poigrali malo fudbal, i dođe nam vreme za ručak.

Za popodne smo planirali obilazak obližnjeg potoka i šetnju okolnim stazama, ali nas je kiša naterala da se ranije vratimo u hotel.

Neočekivano brzo obavljamo večeru, pa iz sveg glasa pevamo našem Lazi rođendansku pesmu i zaslađujemo se opasno dobrom tortom.

Još se malo muvamo, družimo po sobama, malo đuskamo, i… Laku noć